О књизи: 1972 / Већина заоставштине Ју. Нелединског-Мелецког је „светла", епикурејска или анакреонтска лирика, поетска писма, мадригали, албумске ситнице написано у случају. Поседује и преведене песме, укључујући басне из Ла Фонтена - веома успешне примере жанра, стилски блиске баснама Дмитријева. Често је писао на задате теме, компоновао је рефрене и пољске песме за судске празнике и понекад био оптерећен таквим задацима. Окренуо се „озбиљним“ одичким жанровима и филозофским расуђивањима само у ретким случајевима, у главама наредних генерација, Јудејски-Мелецки је остао првенствено као аутор песама и романси, који су играли значајну улогу у историји развоја. овај жанр. Многе његове песме („Изаћи ћу на реку“, „О, мука ми је“) постале су уџбеничка дела. Једноставност и дубока искреност песникових песама омогућили су В. Г. Белинском да каже да су у његовом делу „понекад осећај и искри талента били видљиви кроз руменило сентименталности».